http://studio-tewhid.do.am/ posjetite našu novu web stranicu
  Ogovaranje
 
OGOVARANJE
 
Allah, Džellešanuhu, je strogo zabranio ogovaranje. U 12. ajetu sure el-Hudžurat stoji: O vjernici, klonite se mnogih sumnjičenja, neka sumnjičenja su, zaista grijeh. I ne uhodite jedni druge, i ne ogovarajte jedni druge! Zar bi nekom od vas bilo drago da jede meso umrloga brata svoga, a vama je to odvratno, zato se bojte Allaha, Allah, zaista, prima pokajanje i Samilostan je. – tj.da ne spominje jedan drugog u odsustvu po onome što ovome nije drago.
 
Šta je gibet?

Hafiz ibn Hadžer, rahimehullahi alejh, u Fethul Bariju je naveo nekoliko definicija gibeta od nekoliko poznatih alima, kao što je definicija Ragiba, gdje on kaže: Ogovaranje je spominjanje mahana drugih bez ikakve potrebe (nužde) za tim.

Definicija Gazalija: Ogovaranje je spominjanje brata muslimana po onome što se, kada bi to do njega dospjelo, njemu ne bi svidjelo.

Definicija Ibnul-Essira: Ogovaranje je spominjanje insana, u njegovom odsustvu, po onome što mu se ne sviđa, pa, makar to i bilo pri njemu.

Definicija imama En-Nevevija, rahimehullahi alejh: Ogovaranje je spominjanje osobe po onome što joj nije drago, svejedno radilo se o njegovom tijelu, ili vjeri, ili dunjalučkim stvarima, ili ćudu, ili liku, ili imetku, ili roditeljima, ili djeci, ili suprugu-zi, ili sluzi, ili odjeci, ili pokretima, ili slobodnom ponašanju, ili ozbiljnosti (namrgođenosti), ili nečemu drugom što se njega tiče, svejedno bilo to spominjanje riječima, ili davanje znaka, ili namigivanjem.(Fethul-Bari 10/576)...



Sve ove definicije temelje se na hadisu koji je definirao ogovaranje, koji prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, upitao: A znate li vi šta je to ogovaranje? Allah i Njegov Poslanik alejhisselam to najbolje znaju - odgovoriše prisutni. Spominjanje svoga brata po onome što mu nije drago – reče Poslanik sallallahu alejhi we sellem. A šta ako to bude kod njega onako kako sam spomenuo - upita neko? Ako je to onako kao što si spomenuo, onda si ga ogovorio, a ako ne, onda si ga potvorio. (Muslim i autori sunena)

U ogovaranje spada išaret, namigivanje okom, ili da na bilo koji način slušalac razumi o kome se radi. Isto tako u ogovaranje spada kada neki alim, ili neka druga osoba, kod spominjanja nekoga, kaže: Da ga Allah džellešanuhu uputi! Neka Allah i nama i njemu oprosti! Hvala Allahu, Džellešanuhu, koji nas je spasio! (Fethul Bari 10/576, Fikhul-Hanefi fi sevbihil-džedid 5/456)

Slušalac koji ne sprečava ogovaranje, bilo jezikom, rukama, ili prekoravanje srcem, ukoliko nije u stanju jezikom i rukama, ima grijeh ogovaranja. (Fikhul Hanefi fi sevbihil džedid 5/456)

Motivi ogovaranja
Najčešći motivi ogovaranja su: mržnja, zavist, ljubav (tj. slaganje osoba pa međusobno pričaju o drugima), želja za isticanjem i omalovažavanjem drugih, zatim ismijavanje i zbijanje šala na tuđi račun. (Bistro more pobožnosti i suptilnosti 71)
Propis i kazna ogovaranja
Bez sumnje, ogovaranje spada u velike grijehe. To se da zaključiti iz prethodno citiranog ajeta i slijedećih hadisa:

1. Od Enesa radijallahu anhu se prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, rekao: Kada sam uzdignut u više svere vidio sam ljude koji bakrenim noktima grebu lica i grudi, pa sam upitao: Džibrile, ko su ovi? Ovo su oni koji su jeli ljudsko meso (ogovarali) i nasrtali na čast ljudi - reče Džibril. (Ebu Davud)
 
2. Od ebu Hurejre radijallahu anhu se prenosi da je Poslanik sallallahu alejhi we sellem rekao: Ko bude jeo meso svoga brata (bude ga ogovarao) na ovom svijetu, približiće mu se na Sudnjemu danu i reči će mu se: Jedi ga sad mrtva kao što si ga jeo živa. Pa će ga jesti namrgođen i vrišteći. (lanac prenosilaca je dobar, fethul Bari 10/577)
 
3. Hadis Ebu Hurejre u kome se govori o kamenovanju Maiza, zbog počinjenog bluda. Pa je jedan čovjek svome prijatelju rekao: Pogledaj ovog, Allah mu sakrio sramotu pa nije mogao ostaviti samog sebe na miru dok nije kamenovan kao što se kamenuje pas. Na to im je Poslanik sallallahu alejhi we sellem, prolazeći pored leša od magarca, rekao: Jedite lešinu ovog magarca! Zar se ovo jede – rekoše? Ono što ste maloprije zaradili, ogovarajući svoga brata, gore je od jedenja ovog leša - reče Poslanik, sallallahu alejhi we sellem. (lanac prenosilaca je vjerodostojan i bilježi ga Ebu Jala u Musnedu)
 
4. Od Aiše, radiallahu anhu, se prenosi da je rekla: Rekla sam Vjerovjesniku sallallahu alejhi we sellem: Šta će ti Safija takva i takva. (neki prenosioci kažu da je rekla: niska rasta) pa joj je Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, rekao: Izustila si tako krupnu riječ koja bi i more, kada bi se sa njim pomiješala, zagorčila. (Tirmizi, hasenun sahih)
 
5. Na oproštajnom hadžu Poslanik sallallahu alejhi we sellem je rekao: Zaista su vam, krv vaša, i imeci vaši, i čast vaša sveti, kao svetost ovog dana vašeg, u ovom mjesecu vašem, u ovom gradu vašem. (Buharija i Muslim)
 
6. Od Ebu Hurejre se prenosi da je Božiji Poslanik sallallahu alejhi we sellem rekao: Svakom muslimanu su zabranjeni čast, krv i imetak drugog muslimana, dosta je čovjeku zla da ponižava i potcjenjuje svoga brata muslimana. (Tirmizi, hasenun garib)
 
7. Čak oponašanje i imitiranje spadaju u ogovarnje. Od Aiše, radiallahu anhu, se prenosi da je jednom pred Poslanikom, sallallahu alejhi we sellem, imitirala jednog čovjeka. Na što joj je Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, rekao: Ja ne bih ni jednog čovjeka imitirao kada bi mi dali to i to. (Buharija i Muslim)
 
8. Alija bin Husejn je rekao: Čuvajte se ogovaranja, ono je doista, začin pasa među ljudima. (Bistro more str.70)
 
9. Ebu Lejs el-Semerkandi el-Hanefi prenosi da je neko od prijašnjih generacija rekao: Kada bi rekao da je odjeća tog i tog čovjeka kratka, ogovorio bi ga, a šta je tek kad bi o njemu govorio. (Tenbihul-gaflin str.77)

Vidimo da Allah, džellešanuhu, poredi ogovaranje sa jedenjem mrtvoga brata svoga, i kakva je kazna za to i kako se Poslanik, alejhisselam, ponio naspram ogovaranja, mi i pored svega toga imamo plaho duge jezike da metu prašinu po putu. Da meso od ogovaranja ostaje za zubima ne bismo ga mogli očistiti. Što je još gore da to ljudi smatraju dobrim i dozvoljenim, pa u tv emisijama na sva zvona iznose mahane drugih ljudi. Takvi nemaju osjećaja za ljudskom časti i karakterom. Svejedno im je uvrijedili koga ili ne. Naravno u tome slijede ¨uzoriti¨ Zapad, a zapostavljaju, i konzervativnim smatraju Islam, koji toliko štiti čovjekovu čast da je čak i neka sumničenja zabranio. Pa kada bi onaj koji sumnja rekao: Istražujem da se uvjerim. Kuran mu kaže: Ne uhodite jedni druge. Pa ako bi rekao: Uvjerio sam se drugim putem, a ne uhođenjem. Kuran mu kaže: I ne ogovarajte jedni druge. (pogledaj Fikhu-Hanefi str.456)

Islam čak zabranjuje ogovaranje mrtvih ljudi, što se da vidjeti iz hadisa one dvojice koji su ogovarali Maiza koji je kamenovan. Ima li i jedna vjera, osim Islama, toliko poštovanja prema čovjeku i njegovoj časti da ga čak i mrtva štiti?!
 
Ogovaranje može biti kufr, nifak, grijeh i mubah(dozvoljeno)
 
Što se tiče ogovaranja koje je kufr, to je da osoba nekoga ogovara, pa se toj osobi kaže ne ogovaraj! A onda ta osoba kaže: ¨Ovo nije ogovaranje, ja sam iskren u tome¨. Tim postupkom ta osoba je dozvolila ono što je Allah džellešanuhu zabranio, a ko dozvoli ono što je Allah, džellešanuhu, zabranio postaje kafirom, da nas Allah, džellešanuhu, sačuva od toga.

Ogovaranje koje je nifak bude na taj način, da osoba govori o osobi ali je ne imenuje, već je spominje po čemu će slušaoci znati o kome se radi. U svemu tome ogovarač vidi sebe kao osobu koja se čuva grijeha (jer nije spomenuo ime onoga koga ogovara a ovi znaju o kome se radi). Ovaj način ogovaranja je nifak.

Ogovaranje koje je grijeh, jeste da osoba imenuje osobu o kojoj govori znajući da je to grijeh. Takva osoba je veliki griješnik i nju slijeduje tewba.

Dozvoljeni način ogovaranja, jeste da osoba spominje fasika (griješnika, prestupnika) po njegovom fisku, ili da spominje novotara. Takva osoba ima nagradu za to jer će se ljudi čuvati takve osobe ukoliko saznaju za njeno stanje¨. (Tenbihul Gafilin, Ebu Lejs Semerkandi el-Hanefi str.80)

Prethodno smo vidjeli jedan od načina dozvoljenog ogovaranja. Postoji još situacija kada je ogovaranje dozvoljeno. Ja ću navesti jedno pravilo po kome čovjek može da sudi jeli ono dozvoljeno ili zabranjeno. To pravilo glasi: ¨Ogovaranje je dozvoljeno u svakom, šeriatski opravdanom interesu, kao npr. kod učinjenog nasilja, kao u pomaganju sprečavanju zla, u traženju fetve, zatim suđenju i upozoravanju od loseg¨. (Fikhul-Hanefi fi sevbihi el-džedid 5/457)
 
Pokajanje od ogovaranja
 
Onaj koji ogovara čini dvostruki grijeh: grijeh prema Allahu, džellešanuhu, i grijeh prema osobi koju ogovara. Što se tiče prvog grijeha osoba je dužna da se iskreno pokaje Allahu, džellešanuhu, za učinjeni grijeh, a što se tiče drugog grijeha, tu postoje dvije mogućnosti: da je osoba saznala za ogovaranje, i da nije saznala za to. Ukoliko je saznala, onaj koji je ogovarao mora da traži oprosta od osobe koju je ogovarao. Ukoliko nije saznala za ogovaranje, onda je na onome koji je ogovarao da procijeni situaciju, da li je bolje da joj kaže za ogovaranje ili ne. Procjena se ogleda u tome da, kada bi osoba saznala za ogovaranje, da bi to moglo izazvati neželjene posljedice, pa ako procijeni da, ako kaže, neće izazvati posljedice onda će joj kazati i tražiti halala. Ukoliko procijeni da bi moglo biti neželjenih poslijedica, ako mu to kaže, onda mu neće govoriti, nego će moliti za svoga brata muslimana, tražeći oprosta od Allaha džellešanuhu za sebe i za njega. Kao što će ga spominjati po dobru na mjestima na kojima ga je ogovarao. Molim Allaha da nas sačuva od gibeta, ve sallallahu alejhi ve sellem.
 
  Svega je posjetilo 247636 visitatori (1039838 hits) qui!  
 
=> Vuoi anche tu una pagina web gratis? Clicca qui! <=
©2008- 2012 studio-tewhid.it.gg